Za godinu dana minimalne zarade u Crnoj Gori porasle su za više od 20%, prestigavši sve zemlje-kandidate za EU. Takav rezultat obezbedio je zemlji mesto na vrhu rang-liste Eurostata i jasno pokazao koliko se brzo menja ekonomska mapa regiona.
Rekordan skok u okviru programa „Evropa sad 2“
Od jula 2024. do jula 2025. minimalna zarada u Crnoj Gori porasla je za više od 20% — što je apsolutni rekord među svim državama-kandidatima za Evropsku uniju. Na drugom mestu našla se Severna Makedonija sa sličnim pokazateljem, dok je u nizu zemalja zabeležen pad.
Tako značajan rast bio je rezultat vladinog programa„Evropa sad 2“, pokrenutog u oktobru 2024. godine na inicijativu premijera Milojka Spajića. Prema reformi,minimalna zaradaza radnike sa srednjim obrazovanjem utvrđena je na nivou600 evra, a za stručnjake sa visokim obrazovanjem —700 evra.
Za poređenje: pre reforme minimalac u zemlji iznosio je 450 evra. Dakle, rast je iznosio+150 evraili+33% u nominalnom izrazu, ali ako se posmatra period od jula 2024. do jula 2025, u proračunima Eurostata rast je iznosio nešto više od 20% zbog preračuna prema prosečnim godišnjim pokazateljima.
Gde se Crna Gora nalazi na evropskoj platnoj mapi
Prema podacimaEurostata, u julu 2025. minimalne zarade u zemljama EU kretale su se od551 evro u Bugarskojdo2 704 evra u Luksemburgu. Među zemljama-kandidatima najmanji iznos zabeležen je uUkrajini — svega 164 evra.
Važno je uzeti u obzir da u Evropi postoji pet članica EU u kojimane postoji zakonski utvrđena minimalna zarada: Italija, Danska, Švedska, Austrija i Finska.
Četiri platne grupe Evrope
Analitičari Eurostata i Euronewsa podelili su zemlje u četiri kategorije:
- Visoka grupa(više od 1 500 €) — Luksemburg (2 704 €), Irska (2 282 €), Holandija (2 246 €), Nemačka (2 161 €), Belgija (2 112 €), Francuska (1 802 €).
- Srednja grupa(1 000–1 500 €).
- Niska grupa(600–999 €).
- Veoma niska grupa(manje od 600 €) — Severna Makedonija (584 €), Turska (558 €), Bugarska (551 €), Albanija (408 €), Moldavija (285 €), Ukrajina (164 €).
Crna Gora je nakon oktobarske reforme prešla iz donje granice „niske grupe“ u njen gornji segment, što je poboljšalo njenu poziciju u regionalnom poređenju.
Geografija nejednakosti
Mapa minimalnih zarada u Evropi jasno pokazuje jaz između zapada i istoka kontinenta.
- Zapadna i Severna Evropa— lideri po nivou prihoda.
- Balkan i Istočna Evropa— u donjem delu rang-liste, uključujući većinu zemalja-kandidata za ulazak u EU.
Ekonomistkinja Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) doktorka Sotirija Teodoropulu objašnjava:„Veća produktivnost — veće plate. Zemlje sa razvijenom industrijom, finansijskim sektorom i visokim tehnologijama mogu da priušte veće plate i imaju jače pozicije u pregovorima sa poslodavcima“.
Prilagođavanje prema kupovnoj moći menja sliku
Ako se minimalne zarade preračunaju ustandard kupovne moći (PPS), razlika između zemalja se smanjuje. Na primer:
- U evrima Luksemburg dobija 4,9 puta veću minimalnu zaradu nego Bugarska.
- U PPS — razlika je „samo“ 2,3 puta.
Preračunato prema kupovnoj moći, najniža minimalna zarada u EU je uEstoniji (886), a među kandidatima —u Albaniji (566).
Zanimljivo je da Crna Gora, Severna Makedonija i Turska po PPS-u prestižu neke članice EU, uključujući Maltu, Mađarsku i Slovačku.
Ko je dobio, a ko izgubio tokom godine
Od januara do jula 2025. minimalna zarada u većini zemalja ostala je nepromenjena.
- Rast: Severna Makedonija (+7,7%), Grčka (+6,1%).
- Pad: Turska (−21,2%) i Ukrajina (−9,9%) — uglavnom zbog inflacije i kolebanja deviznih kurseva.
Ako se posmatragodinu na godinu(jul 2024 — jul 2025), onda:
- Lideri među kandidatima —Crna Gora i Severna Makedonija(rast preko 20%).
- Lider u evrozoni —Hrvatska (+15,5%), a za njom Litvanija (+12,3%).
- Francuska je pokazala minimalan rast (+2%), dok su Nemačka (+5,2%) i Španija (+4,4%) zabeležile skroman nominalni rast, ali su zbog inflacije realni prihodi tamo pali.
Šta dalje za Crnu Goru
Ekonomisti ističu da je brzi rast minimalne zarade mač sa dve oštrice.
- S jedne strane, to podiže životni standard i stimuliše domaću tražnju.
- S druge — stvara pritisak na biznis, posebno u malom i srednjem sektoru, i može ubrzati inflaciju.
Vlasti Crne Gore računaju da će povećanje prihoda stanovništva dati dodatni impuls ekonomiji i pomoći da se smanji jaz sa bogatijim evropskim zemljama. Međutim, stručnjaci upozoravaju: za održiv efekat nije dovoljno samo povećavati zarade, već je potrebno ulagati i u rast produktivnosti rada, obrazovanje i inovacije.