Uskrs u Crnoj Gori: posebnosti, tradicije, poređenje sa ruskim i evropskim običajima | 2025

Uskrs u Crnoj Gori jedan je od najznačajnijih i najsvečanijih praznika, koji spaja pravoslavnu religioznost, drevne običaje i porodični duh. U zemlji se čuvaju jedinstvene tradicije bojenja jaja, bogosluženja i trpeza, koje otkrivaju dušu naroda i njegov odnos prema veri i životu.

Priprema za Uskrs: Veliki post i Cveti

Priprema počinje sa40-dnevnim Velikim postom, kada vernici uzdržavaju od mesa i mlečnih proizvoda, a ponekad — i od ulja i vina. Ovaj duhovni period pročišćenja završava se osećajem obnove.

Cveti("Lazareva subota") otvaraju Strasnu nedelju. To je dan sećanja na vaskrsenje Lazara i početak Strasne nedelje. U narodu se češće kažeCveti, jer tog dana vernici nose u crkvu grančice hrasta, vrbe ili masline. One se osveštavaju, a zatim kače u domovima radi blagoslova. Deca nose vesele zvončiće — simbol dolaska Spasitelja.

Velika subota i „sveti oganj“

U subotu uveče (ili rano ujutru na Uskrs) počinju glavna bogosluženja. U nekim primorskim gradovima, na primer u Kotoru i Herceg Novom, osveštava se voda na plaži, a zatim se čak obavljaju i obredi krštenja — obnova u pravom smislu. Pri tom se glavna „uskršnja misa“ završava deljenjem osveštanih jela: jaja, peciva, mesa i vina.

Uskršnja nedelja: jaja, trpeza i „tucanje“

Jutro Uskrsa u Crnoj Gori počinje rečima„Hristos vaskrse!“ — „Vaistinu vaskrse!“— tako zvuči tradicionalni pravoslavni pozdrav. Međutim, u svakodnevnom životu češće se može čuti svetovnija čestitka:„Srećan Uskrs!“— „Srećan Uskrs!“ Posle službe u hramu dolazi vreme porodične trpeze: na stolu su šunka, sir, masline, zelje, uskršnja pogača i, naravno, šarena jaja.

Posebno interesovanje izazivatradicionalno bojenje jaja