Izgradnja vetroparkaGvozdna platou Krnovo kod Nikšića ulazi u završnu fazu. Građevinska kompanijaBemaxzavršila je betoniranje temelja za jednu od poslednjih turbina — vetrogenerator 7/8. Projekat vredan82 miliona evrapostao je jedna od najvećih investicija u sektoru obnovljive energije u Crnoj Gori poslednjih godina.
Energija — do kraja 2025. godine
Prema izjavi generalnog direktora Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) Ivana Bulatovića, vetropark bi mogao biti priključen na elektroenergetsku mrežu već do kraja 2025. godine. To će omogućiti početak proizvodnje „zelene” energije iz postrojenja koja će proizvoditi oko150 GWh električne energije godišnje— dovoljno za snabdevanje više od25.000 domaćinstava.
Projekatobuhvatainstalacijuosam vetroturbina, ukupne snage54,6 MW. Ovo je važan korak ka energetskom prelazu zemlje i smanjenju emisija ugljenika.
Finansiranje od EBRD-a i potpuno vlasništvo EPCG
VetroparkGvozdpostao je prvi projekat u oblasti OIE (obnovljivih izvora energije) koji EPCG razvija potpuno samostalno, bez angažovanja stranih investitora. Finansiranje je obezbeđeno kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), potpisanim u decembru 2021. godine. Ukupan obim investicije iznosi82 miliona evra.
To je strateški korak za diverzifikaciju energetskih resursa zemlje i jačanje njene energetske nezavisnosti.
Ko je Bemax i čime se još bavi kompanija?
Bemaxje jedna od najaktivnijih građevinskih kompanija u Crnoj Gori, sa sedištem u Podgorici. Poznata je po širokom spektru projekata u oblasti putne infrastrukture, stambene izgradnje i energetike. Kompanija posluje na tržištu više od dve decenije i redovno dobija velike tendere kako u javnom, tako i u privatnom sektoru.
Najvidljiviji trag Bemax je ostavio u okviruprojekta auto-puta Bar–Boljare, gde je kompanija nastupala kao podizvođač kineske CRBC, realizujući značajan obim građevinskih radova, uključujući mostove, tunele i deonice trase. Takođe, Bemax je aktivno učestvovao u gradskim infrastrukturnim projektima, uključujući komercijalnu i stambenu izgradnju u Podgorici i na primorju — na primer, u Luštica Bay i Capital Plaza.
Međutim, uz velike ugovore, kompanija je više puta bila predmet istraga nezavisnih medija i antikorupcijskih organizacija. Crnogorska nezavisna nevladina organizacija MANS (Mreža za afirmaciju nevladinog sektora) u nizu objava ukazivala je na znakove sistematskog favorizovanja Bemaxa od strane državnih organa. Tako je u jednoj istrazi opisan slučaj kada je Bemax dobio ugovor za izgradnju nadvožnjaka u Baru, uprkos povoljnijim ponudama konkurenata. Izmene u konkursnoj dokumentaciji unesene su tek nakon završetka tendera, što je dalo prednost kompaniji (izvor).
U drugom slučaju, vezanom za projekat rekonstrukcije deonice puta Risan–Žabljak, Uprava za saobraćaj je eliminisala druge učesnike, omogućivši Bemaxu da prođe bez konkurencije, uprkos proceduralnim nepravilnostima (mans.co.me). Slične sumnje pojavile su se i prilikom analize tendera za izgradnju Zapadne obilaznice Podgorice, vrednog više od 20 miliona evra. Komisija za žalbe je kasnije poništila odluku o pobedi Bemaxa zbog utvrđenih nepravilnosti tokom tendera (vijesti.me).
Neki analitičari i predstavnici civilnog sektora već nezvanično nazivaju Bemax „simbolom zarobljene države” — terminom kojim se opisuje sistemsko prožimanje poslovnih interesa u strukturu donošenja političkih i ekonomskih odluka (mans.co.me). Takva karakterizacija naglašava ne toliko pravnu krivicu, koliko postojanje trajnog utiska da se državni resursi raspodeljuju u uskom krugu bliskih ljudi.
Ipak, uprkos reputacionim rizicima, Bemax i dalje aktivno radi na objektima širom zemlje — uključujući auto-puteve, hidrotehnička postrojenja i turističku infrastrukturu. Kompanija ostaje jedan od najvećih igrača u građevinskom sektoru u Crnoj Gori, a njen uticaj u toj oblasti teško je preceniti.
Bemax nastavlja da učestvuje u novim infrastrukturnim i energetskim projektima. Među poslednjima suvetropark Gvozdna platou Krnovo, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i učešće u rekonstrukcijiaerodroma Tivat i Podgorica.
Ova dvostruka reputacija čini kompaniju predmetom i priznanja za tehnička dostignuća i javne kritike zbog mogućih veza sa centrima moći. U uslovima postepene demokratizacije Crne Gore, interesovanje za transparentnost ovakvih ugovora raste, a Bemax i dalje ostaje u centru pažnje.
Značaj projekta Gvozd za Crnu Goru
- Strateško smanjenje zavisnosti od uvoza električne energije
- Podrška prelasku na ugljenično neutralnu ekonomiju
- Jačanje pozicije Crne Gore u oblasti održive energetike na Balkanu
- Otvaranje novih radnih mesta u Nikšiću i okolnim regionima
U budućnosti vetropark Gvozd može postati osnova za dodatna ulaganja u zelenu energetiku zemlje.
Video betoniranja temelja na YouTube kanaluBemax:
https://youtu.be/m0AXv0uowts