Iznajmljivanje privatnog smeštaja od 2025. godine biće direktno povezano sa novim zakonom o legalizaciji nekretnina
Iznajmljivanje privatnog smeštaja sada će biti povezano sa pravnim statusom objekata: od avgusta ove godine stupio je na snagu Zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata, koji po prvi put direktno povezuje mogućnost izdavanja smeštaja turistima sa procesom njegove legalizacije....
Iznajmljivanje privatnog smeštaja sada će biti povezano sa pravnim statusom objekata: od avgusta ove godine stupio je na snagu Zakon o legalizaciji bespravnih objekata, koji prvi put direktno povezuje mogućnost izdavanja smeštaja turistima sa procesom njegove legalizacije. Ova odluka je odgovor na dugogodišnji problem: značajan deo turističkih objekata u zemlji bio je korišćen bez dozvolne dokumentacije, što je stvaralo rizike i za vlasnike i za same goste.
Iznajmljivanje privatnog smeštaja: privremeni režim i obavezni uslovi
Prema zakonu, vlasnici koji su podneli zahtev za legalizaciju i ispunili minimalne tehničke uslove, moći će da nastave da izdaju smeštaj u zakup na period do tri godine. Ovaj prelazni period daje mogućnost da se sačuva deo turističkih kapaciteta, uz postepeno uvođenje tržišta u okvire pravnog poretka.
U obavezni paket uslova spadaju:
izjava o usklađenosti objekta sa tehničkim normama,
postojanje osiguranja za smeštaj i goste,
podnošenje dokumenata za legalizaciju.
Prema rečima predsednice Udruženja izdavalaca privatnog smeštaja Branke Djoganović, novi zakon deluje kao filter: turisti će moći da borave samo u objektima koji su priznati kao bezbedni i koji ispunjavaju osnovne standarde.
Odgovornost i kazne
Zakon uvodi stroga pravila ne samo za vlasnike, već i za državne organe. Tako, službena lica u organima vlasti koja ne obezbede ispunjavanje uslova ili ne dostave dokumenta u propisanim rokovima mogu biti kažnjena novčano u iznosu od 60 do 4.000 evra. Ova mera je usmerena na povećanje transparentnosti i eliminisanje korupcionih rizika.
Pored toga, vlasnici nelegalnih objekata dužni su da plaćaju
godišnju naknadu
za korišćenje prostora — od 0,5 % do 3 % prosečne cene izgradnje po kvadratnom metru, u zavisnosti od toga da li je dostavljena dokumentacija o objektu.
Vlasti naglašavaju da je osnovni cilj reforme stvaranje bezbednijeg i konkurentnijeg turističkog okruženja. Tokom prelaznog perioda — najviše tri godine — vlasnici će moći da rade u statusu „u procesu legalizacije“. Ali ako po isteku tog roka objekat ne dobije zvanično odobrenje, njegovo korišćenje u turističke svrhe biće zabranjeno.
Sve što treba da znate o novom zakonu o legalizaciji
Detaljno o novom zakonu pisali smo u prethodnom članku. Novi zakon utvrđuje postupak legalizacije bespravnih objekata, opisuje pravne posledice dobijanja dozvole i određuje koji se tačno objekti mogu ozakoniti.
Šta se smatra bespravnim objektom
Prema zakonu, bespravnim objektom smatra se zgrada ili njen deo koji je bio:
izgrađen, rekonstruisan, dograđen ili nadograđen bez građevinske dozvole ili drugog zvaničnog akta koji odobrava gradnju,
izveden uz kršenje uslova dozvole ili premašuje dozvoljenu površinu, određenu urbanističkim i tehničkim normama.
U kategoriju bespravnih objekata takođe spadaju:
pomoćni objekti koji čine funkcionalnu celinu sa stambenim, poslovnim ili mešovitim objektima,
objekti koji se koriste u poljoprivredi, za zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa ili za uređenje javnih zelenih površina,
objekti na kojima su izvedeni grubi konstruktivni radovi bez dozvole.
Drugim rečima, reč je o svim zgradama koje nemaju „čistu“ dokumentaciju i koje su do sada postojale u svojevrsnoj sivoj zoni.
Uticaj novog zakona na promet nepokretnosti
Na današnji dan notari su obustavili promet sa objektima čiji je status “nema dozvole” (nema dozvole). To je povezano sa stupanjem na snagu novog zakona o legalizaciji. Sada prodaja ili izdavanje nepokretnosti bez potvrđene dokumentacije o legalizaciji postaje nemoguće.
Zakon predviđa prelazni period. Vlasnici bespravnih objekata treba da u roku od šest meseci podnesu dokumenta za legalizaciju i dobiju mišljenje urbanističke službe. Tek nakon toga će moći u potpunosti da raspolažu svojom imovinom.
Sada mnogi čekaju objašnjenja i dodatna uputstva, ali je već jasno da proces dobijanja dozvola postaje obavezan za sve koji planiraju promet nepokretnosti.
Posebno će novi zakon pogoditi priobalne regione — Budvu, Kotor, Bar. Upravo ovde je tokom poslednjih decenija nastao najveći broj objekata „mimo pravila“. Mnogi vlasnici su podizali dodatne spratove, proširivali terase ili gradili čitave kuće bez dozvola. Sada im preostaju samo dva puta: da legalizuju ili da izgube mogućnost raspolaganja objektom.
Poteškoće očekuju i seoske oblasti, gde se tradicionalno nije pridavala pažnja dokumentaciji u građevinarstvu. Za mala gazdinstva proces legalizacije može biti skup i birokratski složen.
Provera usklađenosti sa urbanističkim i ekološkim normama.
Donošenje odluke o mogućnosti legalizacije.
U slučaju pozitivnog ishoda, vlasnik dobija zvanično odobrenje i potpuno zakonska prava na objekat. U suprotnom, objekat može biti proglašen za rušenje.
Želim da legalizujem svoj objekat: šta da radim?
Pravnici savetuju da se proces legalizacije ne odlaže. Važno je imati na umu da se ne mogu svi objekti legalizovati: ako je objekat izgrađen u zaštićenoj zoni ili krši sanitarne norme, dobijanje dozvole biće izuzetno teško.
Ako imate nepokretnost u Crnoj Gori, koja potpada pod novi zakon o legalizaciji, naši stručnjaci mogu da pomognu da se razjasni procedura. Znamo koji su dokumenti potrebni, gde i u kojim rokovima ih treba podneti, i šta treba uzeti u obzir kako bi objekat zvanično dobio status zakonitog. Ovakav pristup oslobađa od suvišne birokratije i omogućava da bez problema prodajete, izdajete ili koristite nepokretnost u budućnosti.
Za detaljnije informacije obratite nam se — sales@mdrealty.meIli nas kontaktirajte na broj +382 67 447 626 (WhatsApp, Telegram)
