Autoput Bar–Boljare u brojkama: 165 km najvećeg infrastrukturnog projekta Crne Gore
Crnogorski autoput A-1 „Bar–Boljare“ nije samo građevinski projekat, već strateška kičma nacionalnog transportnog sistema. Po završetku, protezaće se na približno 165 kilometara, povezujući luku Bar na jadranskoj obali ...
Crnogorska auto-puta A-1 „Bar–Boljare” nije samo građevinski projekat, već strateški stub nacionalnog transportnog sistema. Nakon završetka, protezaće se približno na165 kilometara, povezujući luku Bar na obali Jadranskog mora sa granicom Srbije, gde će se put nastaviti na srpski auto-put A2 i dalje ka Centralnoj Evropi.
Otvaranje prve deonice Smokovac–Mateševou julu2022. godinedonelo je Crnoj Gori savremenu trasu koja značajno skraćuje vreme putovanja između severa i centra zemlje. Međutim, to je tek početak – preostale faze odrediće puni ekonomski i logistički efekat projekta.
Deonica Smokovac–Mateševo: Najteži deo je već završen
Prva predana deonica dužine41 kilometarpokazala se kao tehnički najzahtevnija zbog reljefa i velikog broja inženjerskih objekata. Na njoj se nalaze:
20 tunelaukupne dužine oko 15 kilometara
20 mostova i vijadukata, uključujući impresivniMost Moračica(960 metara dužine, 175 metara visine stubova)
Ograničenje brzine:100 km/h(niže u tunelima i na zahtevnim krivinama)
Troškovi izgradnje ove deonice procenjuju se na oko810 miliona evra, finansiranih kreditom Kine i iz državnog budžeta.
Prema podacima za 2024. godinu, prosečan dnevni saobraćaj ovde je iznosio od8.000 do 12.000 vozila, sa izraženim vrhovima u turističkoj sezoni.
Autoput Bar–Boljare u brojkama: 165 km najvećeg infrastru...
Mateševo–Andrijevica (≈23 km)
Status: priprema ugovora i izbor izvođača
Planirani početak radova: 2025. godina
Karakteristike: složeni mostovi i vijadukti, trasa kroz kanjon Lima
Andrijevica–Boljare (≈50 km)
Status: u planskoj dokumentaciji
Ključna deonica za vezu sa Srbijom
Očekivano vreme putovanja od Podgorice do granice nakon završetka: manje od 2 sata (umesto sadašnjih 4–5)
Južna grana ka Baru
Povezivanje luke Bar sa A-1
Plan: zajednički koridor sa budućim Jadransko-jonskim auto-putem preko Dobre Župe/Gradača
Prednost: zaštita Nacionalnog parka Skadarsko jezero zahvaljujući odustajanju od trase Smokovac–Tuzi–Božaj
Izmena plana Jadransko-jonskog koridora
Novi Generalni plan razvoja Crne Gore do 2040. godine značajno je izmenio šemu povezivanja sa Jadransko-jonskim auto-putem. Umesto ranije trase preko Tuzi ka Albaniji, sada je predviđeno povezivanje sa A-1 u području Crmnice, a zatim zajednički izlaz ka Baru.
Od Bara će trasa nastaviti ka Ulcinju i preći granicu sa Albanijom kod Sukobina.
Ovo rešenje ima dve ključne prednosti:
Smanjuje se ekološko opterećenje na Skadarsko jezero.
Jača se uloga luke Bar kao glavnog transportnog čvorišta.
Ekonomski efekat
Smanjenje vremena tranzita: Prevoz kontejnera iz Beograda do Bara skratiće se sa 11–12 sati na oko 6–7 sati.
Ušteda troškova: Prema procenama Ministarstva saobraćaja, troškovi transporta po toni tereta smanjiće se za 15–20%.
Luka Bar: Potencijal rasta godišnjeg pretovara sa sadašnjih ~2 miliona tona na više od 4 miliona tona u roku od 5 godina nakon završetka A-1.
Građevinska industrija: U fazama izgradnje druge i treće etape planira se angažovanje oko 3.000 radnika direktno i još 5.000 indirektno.
Uticaj na turizam
Auto-put će otvoriti sever zemlje, bogatnacionalnim parkovima(Durmitor, Biogradska gora), planinskim centrima (Kolašin, Žabljak) i kulturnim znamenitostima, za turiste sa primorja i iz inostranstva.
Brže i bezbednije kretanje produžiće turističku sezonu i stvoriće uslove za razvoj zimskog turizma. Prema procenama Nacionalne turističke organizacije, broj noćenja u severnim opštinama mogao bi da se udvostruči u roku od 10 godina nakon završetka projekta.
Bezbednost saobraćaja i ekologija
Prema istraživanjima iz 2021. i 2023. godine:
Savremeni auto-put može smanjiti broj saobraćajnih nezgoda na pravcu Podgorica–Kolašin za50%.
Ujednačeniji protok saobraćaja smanjiće emisiju CO₂ po vozilu do30%u poređenju sa sadašnjom magistralom, pod uslovom odgovarajućeg održavanja i upravljanja saobraćajem.
Finansijski izazovi i modeli finansiranja
Izgradnja preostalog dela A-1 procenjuje se na dodatnih1,5–2 milijarde evra. Razmatraju se sledeće opcije:
Fazna izgradnja uzimajući u obzir budžetske mogućnosti
Iskustvo prve etape pokazuje da su važni realni rokovi, transparentni tenderi i stroga kontrola troškova.
Zaključak: put koji povezuje više od geografije
Auto-put Bar–Boljare nije samo transportni projekat. To je strateška inicijativa koja treba da promeni ekonomsku mapu Crne Gore, ojača regionalnu integraciju i otvori nove perspektive za turizam, logistiku i trgovinu.
Nakon završetka, zemlja će dobiti brzu i bezbednu vezu između Jadrana i Centralne Evrope, a luka Bar će moći da pretenduje na status glavnog teretnog čvorišta Jugoistočne Evrope.
Do tog trenutka ostaje da se završi započeto – kilometar po kilometar, tunel po tunel, most po most – uz jasno razumevanje da svaka nova desetina kilometara približava Crnu Goru modernoj, povezanoj i konkurentnoj budućnosti.
