Razlika u nivou života i kupovnoj moći između crnogorskih regiona danas je toliko velika da faktički formira dve paralelne stvarnosti — ekonomski prosperitetan jug i glavni grad, kao i znatno siromašniji sever zemlje.
Prosečne plate na primorju i u Podgorici više su za stotine evra, nezaposlenost je tamo minimalna, dok polovina stanovnika severnih opština živi na ivici siromaštva. Na kraju, istih 100 evra za stanovnika Budve ili Tivta i za porodicu iz Bijelog Polja ili Pljevalja imaju potpuno različitu vrednost: za prve je to mali deo mesečnog prihoda, za druge — značajna stavka troškova.
Ispod je analiza svežih podatakaMonstati drugih državnih izvora, koji pokazuju koliko je taj jaz dubok i kako utiče na svakodnevni život ljudi.
Plate i kupovna moć: jug zarađuje znatno više
Prema podacima Uprave za statistikuMonstat, nivo plata na primorju i u prestonici znatno prevazilazi prihode stanovnika severnih regiona. Krajem 2024. godine prosečna neto plata u najrazvijenijoj opštini — Tivtu — iznosila je 1.243 evra, a u turističkoj Budvi 983 evra. Istovremeno, na severu su brojke mnogo skromnije: u Bijelom Polju — svega 851 evro, u Pljevljima — oko 983 evra.
Tako razlika u prihodima dovodi do toga da jedan mesec rada u Tivtu donosi skoro 50% više novca nego u Bijelom Polju. To znači da se i vrednost 100 evra razlikuje: za stanovnika Tivta to je oko 8% prosečnog prihoda, u Budvi 10%, dok na severu isti iznos može činiti 12% ili više porodičnog budžeta.
Formalno, za 100 evra u bilo kom delu zemlje može se kupiti ista količina namirnica ili goriva. Ali relativno opterećenje budžeta kod različitih grupa stanovništva nije uporedivo: za stanovnike severa takva kupovina je znatno teža i smanjuje preostala sredstva za osnovne potrebe.
Slika se dodatno pogoršava činjenicom da su minimalna plata i penzija jedinstvene za celu zemlju. Mnoge porodice na severu žive od minimalca od oko 600 evra ili penzije od oko 450 evra, što jedva pokriva neophodne troškove. Minimalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu, prema podacima s kraja 2023. godine, koštala je oko 830 evra, što znači da je na severu njeno pokrivanje zahtevalo gotovo dve lokalne prosečne plate. A sindikalna (socijalna) korpa je krajem 2025. godine već dostigla 2.045 evra. Ove brojke jasno pokazuju da prihodi značajnog dela severnih porodica ne dostižu ni polovinu iznosa potrebnog za dostojan život.
Nezaposlenost: na jugu istorijski niska, na severu hronično visoka
Jaz između regiona vidi se ne samo u platama, već i u dostupnosti radnih mesta. Južne opštine i Podgorica faktički se nalaze u stanju pune zaposlenosti. Prema podacima s kraja prve polovine 2025. godine, stopa nezaposlenosti u četiri primorska grada bila je ispod 2%: Kotor — 1,23%, Herceg Novi — 1,56%, Budva — 1,68%, Tivat — 1,78%. U prestonici je pokazatelj iznosio oko 3–4%.
Na severu je situacija dijametralno suprotna. U nizu opština nezaposlenost dostiže i premašuje 50%: Petnjica — 68,9%, Gusinje — 61,3%, Andrijevica — 51,4%, Plav i Rožaje — oko 48%. Čak i u najvećim severnim opštinama — Bijelom Polju i Pljevljima — broj nezaposlenih je višestruko veći nego na primorju. U Beranama je 2025. godine nezaposlenost iznosila oko 36%.
Pri tom, statističko smanjenje nezaposlenosti na severu delimično nije povezano sa otvaranjem radnih mesta, već sa masovnom migracijom. Mnogi stanovnici severa odlaze u Podgoricu, na primorje ili u inostranstvo, pa se broj nezaposlenih smanjuje brže nego što raste zaposlenost. Tako je u Rožajama za godinu dana broj registrovanih nezaposlenih smanjen za 812 osoba, ali je broj zaposlenih porastao svega za 263 — ostatak razlike objašnjava se odlaskom.
Ekonomija regiona dodatno je oslabljena posledicama privatizacije i gašenja proizvodnje. U većini severnih opština najveći poslodavci ostaju lokalne uprave i komunalne službe. Izuzetak su Pljevlja i delimično Bijelo Polje, gde još funkcionišu velika industrijska preduzeća.
Sever pod pretnjom siromaštva: svaki drugi je u zoni rizika
Niski prihodi i nedostatak posla direktno utiču na nivo siromaštva. Prema podacima Monstata, 40% stanovništva severnih regiona živi u uslovima rizika od siromaštva — to je četiri puta više nego na primorju, gde pokazatelj iznosi oko 10,5%, i gotovo tri puta više nego u centralnom regionu (14,7%).
To potvrđuje tezu o postojanju „dve Crne Gore“ u zemlji. Severne opštine već decenijama spadaju u grupu s najvećim rizikom od socijalne isključenosti, a broj njihovog stanovništva brzo se smanjuje. Tokom poslednje tri decenije sever je izgubio više od 50.000 stanovnika zbog odliva u južne gradove ili u inostranstvo. Smanjenje broja stanovnika umanjuje unutrašnje tržište, što dodatno koči razvoj biznisa.
Indeks razvoja, koji država računa prema nivou prihoda, obrazovanja i zaposlenosti, takođe beleži ogroman jaz. U periodu 2022–2024. Budva i Tivat ostvarili su 170% i 135% od proseka na nivou države. A takve opštine kao što su Bijelo Polje i Berane jedva su dostizale 66%, dok je Petnjica bila na svega 27%. Drugim rečima, Budva po nivou razvoja nadmašuje Petnjicu šest puta.
Investicije i infrastruktura: jug se razvija, sever čeka svoj red
Uprkos tvrdnjama o ravnomernom razvoju, najveće državne investicije tradicionalno se usmeravaju u Podgoricu i primorske krajeve. U kapitalnom budžetu za 2026. godinu, od oko 400 miliona evra, većina ulaganja ponovo je koncentrisana na jug i u prestonicu — od izgradnje državnog data-centra vrednog 300 miliona do obnove infrastrukture.
Sever pri tom dobija minimalan iznos investicija, a čak i najavljeni projekti — ski-centri, putevi, fabrike — često se odlažu. Primer jeautoput Bar–Boljare: izgrađen je samo prvi deo trase, dok je ostatak i dalje u fazi planova i projektovanja.
Strane investicije takođe češće odlaze na primorje — u turizam, nekretnine, energetiku. Podgorica i primorje stabilno privlače dve trećine svih ulaganja u zemlju.
Dve strane jedne zemlje — kako prevazići jaz?
Svi podaci — od plata i nezaposlenosti do indeksa razvoja — govore jedno: Crna Gora je podeljena na uspešan jug i sever koji se bori. Sto evra u džepu stanovnika Budve i stanovnika Bijelog Polja nisu isti iznos, kao što nisu iste ni perspektive mladih ljudi u Tivtu i Plavu.
Stručnjaci upozoravaju: bez razvoja severa neće biti ni održivog razvoja cele zemlje. Vlastima predstoji da aktivnije podstiču investicije, razvijaju infrastrukturu, podržavaju lokalni biznis i završavaju ključne puteve, uključujući nastavak auto-puta ka granici sa Srbijom. Važna su i ulaganja u zimski turizam, poljoprivredu i novu proizvodnju.
Dok ti zadaci ne budu ispunjeni, statistika će i dalje odražavati dve nesrazmerne stvarnosti, a stanovnici severnih krajeva — suočavati se sa teškim izborom između života kod kuće i preseljenja tamo gde 100 evra vrede mnogo manje.
Foto: Benjamin Nolte/dpa-tmn/dpa