Bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore porastao je u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine za 6,1 odsto, uglavnom zahvaljujući rastu potrošnje domaćinstava, saopštila je juče Uprava za statistikuMonstat.
BDP je za ta tri mjeseca iznosio 1,22 milijarde eura, dok je u istom periodu prošle godine iznosio 1,03 milijarde. BDP je imao nominalni rast od 18,2 odsto, a kada se isključi uticaj inflacije, realni rast je iznosio 6,1 odsto.
Potrošnja domaćinstava, kao jedan od dijelova BDP-a, u ovom kvartalu iznosila je 1,09 milijardi eura i bila je za 207 miliona eura, odnosno 23 odsto, viša nego u istom periodu prošle godine. Riječ je o ukupnom prometu koji ostvaruju građani, bilo da su to građani Crne Gore, turisti ili stranci sa privremenim boravkom (VNZ).
Na ovaj rast potrošnje uticalo je povećanje zarada i drugih prihoda građana, veći broj turista i njihova potrošnja, kao i povećanje broja stranaca sa VNZ, posebno iz Ukrajine i Rusije.
BDP obuhvata i državnu potrošnju, koja je u ovom periodu porasla sa 232 miliona na 259 miliona eura, odnosno za 11,6 odsto. Državni izdaci za javne projekte rasli su na nivou inflatornog uticaja, pa nijesu uticali na realni rast.
Bruto investicije u osnovna sredstva privrede porasle su sa 253 na 286 miliona eura, što predstavlja rast od 13 odsto i tek djelimično premašuje inflatorni uticaj.
Stavka koja za crnogorske prilike gotovo uvijek negativno utiče na BDP jeste bilans između uvoza i izvoza roba i usluga. Taj bilans je u ova tri mjeseca bio u minusu 430 miliona eura, dok je u istom periodu prošle godine minus iznosio 334 miliona eura. Dakle, negativni efekat ove stavke povećan je za 28 odsto.
Izvoz roba i usluga iznosio je 666 miliona dolara i porastao je za 178 miliona dolara, dok je uvoz povećan za 273 miliona na 1,09 milijardi dolara. Razlozi rasta ovog negativnog uticaja su povećan uvoz roba široke potrošnje, kao što su prehrambeni proizvodi za 30 odsto, automobili za 74 odsto, pića i duvanski proizvodi za 57 odsto, naftni derivati za 18 odsto, odjeća za 38 odsto, obuća za 67 odsto.
Pošto u izvoz roba i usluga ulazi i potrošnja stranih turista, ovaj saldo će biti pozitivan samo tokom trećeg kvartala (jul, avgust, septembar), kada je dobra turistička godina.
Ministar ekonomskog razvoja i turizma Goran Đurović napisao je juče na svom Twitter nalogu da je rast od „nevjerovatnih 6,1 odsto pokazatelj rada Vlade Crne Gore i dokaz da se ova zemlja nalazi na pravom putu“.
Podsjetimo, ranije je Međunarodni monetarni fond (MMF)poboljšao prognozuza ekonomiju Crne Gore. Prema njegovim prognozama, ekonomija zemlje trebalo je da ojača za 9% u 2021. godini.
Crna Gora na drugom mjestu po rastu BDP-a
Monstat je juče objavio i tabelu Eurostata, prema kojoj je Crna Gora na drugom mjestu po rastu BDP-a, dok je Island na prvom mjestu sa rastom od 7,1 odsto.
Eurostat čuva ove podatke za 27 država članica, kao i za sedam kandidata i druge evropske zemlje koje su svoje statističke podatke prilagodile njegovim standardima.
Iza Islanda i Crne Gore slijede Španija sa rastom od 4,1%, Turska sa četiri odsto, Kipar sa 3,4%, Malta sa 3,1%, Norveška sa tri, Hrvatska i Danska sa po 2,8%. Prosječan rast u zemljama članicama EU iznosio je 1,1 odsto.
Čak osam zemalja imalo je negativan rast, odnosno ekonomski pad u ovom kvartalu. To su Estonija sa minus 3,2 odsto, Litvanija sa 2,5 odsto, Mađarska sa 0,9 odsto, Njemačka i Irska sa minus 0,2 odsto, kao i Poljska, Češka i Finska, koje su imale pad ekonomije od 0,1 odsto.
Od zemalja regiona, poslije Crne Gore, Hrvatska je ostvarila najveći rast — 2,8 odsto, zatim Sjeverna Makedonija — 2,1 odsto i Slovenija i Srbija — po 0,7 odsto. Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo nijesu obuhvaćeni Eurostatovim listama.