Vlada Crne Goreplanira da obustaviprodaju državnih udela u Institutu dr Simo Milošević u Igalu najkasnije do kraja 2022. godine, prema akcionom planu usvojene Programa razvoja zdravstvenog turizma (PRZT).
„Proizvodi zdravstvenog turizma u Crnoj Gori uglavnom zavise od Instituta, brojnih stomatoloških klinika, hotela sa wellness i spa uslugama, kao i nacionalnih parkova i zaštićenih područja. Pored toga, zdravstveni turizam predstavlja dodatnu vrednost ukupnoj turističkoj ponudi, sa akcentom na pozicioniranje Crne Gore kao turističke destinacije tokom cele godine“, navodi se u dokumentu Ministarstva ekonomskog razvoja.
Prihodi Instituta
Prema pokazateljima PRZT-a, Institut je u 2019. godini ostvario prihod od 11,812 miliona evra. Od tog iznosa, 6,039 miliona evra odnosi se na prilivstranih gostiju— čak 2,88 miliona za norveške pacijente, što čini 47,71 odsto prihoda sa inostranih tržišta, odnosno 24,15 odsto ukupno ostvarenih prihoda u rekordnoj turističkoj godini.
Korisnici usluga iz Crne Gore doneli su prihod od 5,773 miliona evra, pri čemu je najveći deo, 3,327 miliona evra, ostvaren od strane Fonda zdravstvenog osiguranja — 57,63 odsto prihoda sa domaćeg tržišta, odnosno 27,89 odsto ukupnih prihoda u 2019. godini.
U strategiji Instituta (S3) za period od 2019. do 2024. godine posebna poglavlja posvećena su zdravstvenom turizmu zasnovanom na principima održivog razvoja.
U njoj je naglašena potreba za modernizacijom i unapređenjem Instituta kako bi postao vodeći centar medicinske rehabilitacije i fizikalne terapije oboljenja lokomotornog sistema, ne samo u regionu, već i u Evropi.
„Institut sa 70-godišnjom tradicijom prepoznat je kao vodeća ustanova za ‘izvozno orijentisan’ zdravstveni turizam tokom cele godine na visokoplatežnim tržištima, čiji je položaj potrebno obnoviti i ojačati“, zaključuje se u dokumentu S3.
Da bi se u tome uspelo, preporučuje se, između ostalog, unapređenje terapijskih i rehabilitacionih metoda lečenja oboljenja lokomotornog sistema uz primenu biomehanike i nanotehnologije. Za takvu transformaciju Instituta planira se ulaganje od 60 miliona evra, što bi donelo najmanje dvostruko veći prihod.
Ali takva ulaganja će, po svemu sudeći, sačekati još nekoliko godina. Naime, do kraja septembra naredne godine trebalo bi da bude pripremljena nova studija izvodljivosti budućih ulaganja u naš najvažniji i najveći objekat zdravstvenog turizma, smešten u Igalu, za šta će biti izdvojeno 30.000 evra.
Pored toga, još 3.000 evra biće izdvojeno za analizu postojećih obuka i utvrđivanje potreba za stručnim kadrom Instituta. Prema akcionom planu, sva sredstva namenjena su ovom zdravstvenom centru u blizini Herceg Novog.
Plan aktivnosti
Iako se zdravstveni turizam izdvaja kao izuzetan i nedovoljno iskorišćen potencijal naše zemlje, njegov stvarni razvoj u narednih nekoliko godina, očigledno, biće sveden na eventualni dolazak stranog investitora koji će svojim ulaganjima učiniti ovaj segment turističke ponude atraktivnijim.
„Za realizaciju akcionog plana PRZT-a potrebno je 1,205 miliona evra, od čega je 1,1 milion evra — odnosno 91,29 odsto — kreditna sredstva, a 105.000 evra sredstva iz budžeta“, precizira se u dokumentu.
Planirano je da svi objekti i ustanove čije usluge ulaze u ponudu zdravstvenog turizma do kraja naredne godine dobiju akreditacije i sertifikate za obavljanje svoje delatnosti. To će, naravno, morati da plate iz sopstvenih sredstava, a Vlada i Ministarstvo ekonomskog razvoja nude zajmove u ukupnom iznosu do milion evra, uz pomoć Fonda za investicije i razvoj. Ista kreditna institucija će pozajmiti 100.000 evra malim domaćim proizvođačima za razvoj proizvodnje i plasmana lekovitog bilja i blata.
Neuporedivo manje novca biće izdvojeno iz državnog budžeta. Pored ukupno 33.000 evra namenjenih Institutu, izrada turističkih proizvoda koji će obuhvatati zdravstvene usluge — i obrnuto — biće završena za 5.000 evra.
Najveće sume planirane su za posete specijalizovanim sajmovima i konferencijama u inostranstvu, kao i za organizaciju istih takvih događaja u Crnoj Gori radi promocije zdravstvenog turizma — 30.000 evra iz državnog budžeta za obe aktivnosti.
„U 2024. godini zdravstveni turizam u Crnoj Gori, zasnovan na javno-privatnom partnerstvu sa hotelijerstvom i pratećim dobavljačima proizvoda i usluga, postaće jedan od najvažnijih segmenata celogodišnje ponude u Crnoj Gori, uz razvijene turističke proizvode namenjene zdravstvenim turistima i njihovim pratiocima“, navodi se u zaključku PRZT-a.
Zdravstveni turizam
Prema nekim procenama, zdravstveni turizam u svetu ostvaruje prihod i do 86 milijardi američkih dolara. U zemljama Evropske unije prihodi se procenjuju na oko 47 milijardi evra, što čini 4,6 odsto ukupnih prihoda od turizma i 0,33 odsto BDP-a.
„Ako se primene podaci iz istraživanja EU, Crna Gora bi godišnje ostvarivala 50,6 miliona evra prihoda od zdravstvenog turizma. Međutim, realnija procena bila bi da bi oni u 2019. godini iznosili 0,33 odsto BDP-a, odnosno 16,17 miliona evra“, navodi se u dokumentu.
Pored toga, treba napomenuti da delatnosti povezane sa zdravstvenim sektorom obavlja 494 kompanije sa 2.676 zaposlenih, čiji ukupni prihodi iznose 52,95 miliona evra, ali i sa gubitkom od 4,4 miliona evra. Od opština, najveći priliv beleže Podgorica (27,8 miliona) i Herceg Novi (13,2 miliona evra), dok je dobit ostvarena u Podgorici, Budvi i Baru. Bolnice (23,4 miliona), specijalističke ordinacije (11,1 milion) i stomatološke ordinacije (8,9 miliona evra) imaju najveći prihod, dok su specijalizovane klinike (1,5 miliona evra) najprofitabilnije.