Vaskrs u Crnoj Gori — jedan je od najznačajnijih i najsvečanijih praznika, koji spaja pravoslavnu religioznost, drevne običaje i porodični duh. U zemlji se čuvaju jedinstvene tradicije bojenja jaja, bogosluženja i trpeza, koje otkrivaju dušu naroda i njegov odnos prema veri i životu.
Priprema za Vaskrs: Veliki post i Cveti
Priprema počinje sa 40-dnevnim Velikim postom, kada se vernici uzdržavaju od mesa i mlečnih proizvoda, a ponekad — i od ulja i vina. Ovaj duhovni period očišćenja završava se ispunjen osećajem obnove.
Cveti ("Lazareva subota") otvara Strasnu nedelju. To je dan sećanja na Lazarevo vaskrsenje i početak Strasne nedelje. U narodu se češće kaže Cveti, jer tog dana vernici nose u crkvu grančice hrasta, vrbe ili masline. One se osveštavaju, a zatim kače u domovima radi blagoslova. Deca nose vesela zvonca — simbol dolaska Spasitelja.
Vaskršnja subota i „sveti oganj”
U subotu uveče (ili rano ujutru u Vaskršnju noć) počinju glavna bogosluženja. U nekim primorskim gradovima, na primer u Kotoru i Herceg-Novom, osveštava se voda na plaži, a zatim se čak obavljaju i obredi krštenja — obnova u bukvalnom smislu. Pri tom se glavna „vaskršnja misa” završava deljenjem osveštanih jela: jaja, peciva, mesa i vina.
Vaskršnja nedelja: jaja, trpeza i „tucanje”
Jutro Vaskrsa u Crnoj Gori počinje rečima „Hristos vaskrse!” — „Vaistinu vaskrse!” — tako zvuči tradicionalni pravoslavni pozdrav. Međutim, u svakodnevnom životu češće se može čuti svetovnije čestitanje: „Srećan Uskrs!” — „Srećan Vaskrs!” Nakon službe u hramu dolazi vreme porodične trpeze: na stolu su šunka, sir, masline, zelen, vaskršnja pogača i, naravno, šarena jaja.
Posebnu pažnju privlači