Crna Gora je priznata kao najnaprednija zemlja Zapadnog Balkana na putu ka pristupanju Evropskoj uniji — to se navodi u novom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku proširenja EU. U dokumentu se naglašava da je Podgorica pokazala „najznačajniji napredak“ među zemljama kandidatima u regionu, dok Srbija i Bosna i Hercegovina znatno zaostaju u sprovođenju reformi i političkoj stabilizaciji.
Crna Gora — lider evropske integracije
Prema podacima iz izveštaja, Crna Gora je otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja, a sedam je već zatvorila. Evropska komisija je istakla da je „kontinuirana politička posvećenost crnogorskih vlasti strateškom cilju evropske integracije dala opipljive rezultate u sprovođenju neophodnih reformi“.
Posebno se izdvaja napredak u reformisanju pravosudnog sistema: u 2024. godini u zemlji je sprovedena intenzivna faza transformacija usmerenih na jačanje nezavisnosti, nepristrasnosti i odgovornosti sudova. Ove mere, kako se naglašava, već daju „prve pozitivne rezultate“.
Crna Gora je takođe napredovala u borbi protiv korupcije, obezbeđivanju slobode izražavanja i razvoju medijskog pluralizma. Zabeležen je i napredak u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, kao i u sprovođenju šengenskih i carinskih planova.
Važan element priznanja od strane EU bilo je dodeljivanje Crnoj Gori pristupa Planu rasta za Zapadni Balkan — paketu finansijske pomoći u iznosu od šest milijardi evra, namenjenom ubrzanju razvoja i integracije regiona. Podgorica je već ispunila 30 uslova iz Reformske agende i dobila sredstva druge tranše isplate.
Ekonomska integracija sa EU
Od oktobra u Crnoj Gori počinje da važi SEPA — Jedinstveno područje plaćanja u evrima. To znači da se transferi sredstava između crnogorskih i evropskih banaka sada obavljaju po istim pravilima kao i unutar EU, uz manje provizije i brže vreme obrade.
Pored toga, od 1. novembra Crna Gora će pristupiti Konvenciji o zajedničkom tranzitu, koja pojednostavljuje kretanje robe preko granica i smanjuje administrativne procedure za privredu. Ovi koraci, kako naglašavaju u Evropskoj komisiji, predstavljaju konkretan dokaz da se zemlja već integriše u jedinstveni evropski ekonomski prostor.
Priprema ugovora o pristupanju
Prema pisanju Politico, u Briselu je već počela priprema nacrta ugovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji. To će biti prvi takav dokument za zemlje Zapadnog Balkana u poslednjih nekoliko godina.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da će novi paket proširenja EU, koji će biti predstavljen u narednim danima, „postati geopolitički instrument koji pokazuje da je Evropska unija sposobna da odgovori na izazove širom kontinenta“.
Prema njenim rečima, prijem novih zemalja odvijaće se uz uvođenje prelaznih perioda — privremenih ograničenja na neka prava novih članica, na primer na korišćenje prava veta u pitanjima spoljne politike. Takav pristup, prema Kos, omogućiće da se izbegne blokiranje odluka i otklone strahovi starih članica EU u vezi sa mogućim pojavom „novih Orbana“ unutar Unije.
Cilj Brisela je da očuva politički zamah proširenja, ali i da obezbedi da u EU ulaze samo one zemlje koje su zaista spremne za članstvo.
Nove države članice mogu ući u EU bez punog prava glasa
U Evropskoj uniji se razmatra mogućnost prijema novih država članica bez punog prava glasa, uključujući pravo veta, u prvim fazama članstva. Kako prenosi Politico, ova ideja ima za cilj da ubrza proces proširenja — na primer, za Ukrajinu, Moldaviju i zapadnobalkanske države — a istovremeno izbegne potrebu za složenim izmenama osnivačkih ugovora EU.
Nove članice bi u takvom formatu dobile pristup unutrašnjem tržištu, fondovima i institucijama Unije, ali bi njihov uticaj na ključne odluke bio privremeno ograničen. Inicijativa je za sada u fazi neformalnih konsultacija između diplomata i nema pravnu snagu, ali odražava težnju Brisela da pronađe kompromis između brže integracije kandidata i očuvanja efikasnosti upravljanja u proširenoj EU.
Kontrast sa susedima: zastoj reformi u Srbiji i Bosni i Hercegovini
U izveštaju Evropske komisije naglašava se da Srbija „zadržava evropsku retoriku“, ali da stvarni tempo reformi ostaje spor. Brisel od Beograda zahteva „sprovođenje kredibilnih reformi u svim oblastima“ i posebno — usklađivanje sa spoljnom i odbrambenom politikom EU, uključujući uvođenje sankcija protiv Rusije.
Za sada Srbija ostaje jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila antiruskim sankcijama nakon invazije na Ukrajinu. Evropska komisija takođe ukazuje na „jačanje društvene polarizacije“ u zemlji, masovne proteste i rast pritiska na civilno društvo i nezavisne medije.
U dokumentu se navodi da u Srbiji i dalje postoje rizici od „zarobljavanja države“ i visokog nivoa korupcije, a pokušaji vlasti da ograniče nezavisnost pravosudnog sistema „potkopavaju vladavinu prava i demokratske standarde“.
Još jedan problem koji izaziva zabrinutost u Briselu jeste ubrzano dobijanje srpskog državljanstva od strane ruskih državljana, što stvara „potencijalne rizike“ za bezvizni režim između Beograda i EU.
U Bosni i Hercegovini situacija se ocenjuje kao zastoj reformi usled političkih kriza i konfrontacije između etničkih i administrativnih struktura. Evropska komisija navodi da su u Republici Srpskoj usvojeni zakoni koji potkopavaju ustavni poredak, a bivši lider Milorad Dodik osuđen je zbog nepoštovanja odluka međunarodnog visokog predstavnika.
Pored toga, zbog kašnjenja u sprovođenju Reformske agende, Brisel je smanjio obim finansijske pomoći Bosni i Hercegovini za 10%. Ipak, zemlja je postigla potpunu usklađenost sa spoljnom i odbrambenom politikom EU, uključujući sankcije protiv Rusije.
Evropa ubrzava proširenje, ali oprezno
U izveštaju Evropske komisije naglašava se da proces proširenja EU ide brže nego u poslednjih 15 godina, ali među državama članicama i dalje postoji oprez. Prema pisanju Politico, neke države, posebno susedne potencijalnim kandidatima, ostaju skeptične i pozivaju da se „ne žuri“ sa prijemom novih članica.
Ipak, Brisel posmatra Crnu Goru kao „primer uspešne integracije“ i signal drugim zemljama regiona. Prema proceni analitičara, ako Podgorica zadrži sadašnji tempo reformi, pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji moglo bi da se dogodi već 2028. godine — simbolične godine koju bi EU želela da obeleži kao početak novog talasa proširenja.
Izvor fotografije: Vlada Crne Gore (na fotografiji: Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, i Milojko Spajić, premijer Crne Gore)