Zabrana poslovanja bez registracije: u Crnoj Gori pripremaju kazne do 20 hiljada evra
U parlamentu Crne Gore na razmatranju su izmene i dopune Zakona o sprečavanju nelegalnog poslovanja, čiji je cilj da pooštre kontrolu, smanje sivu ekonomiju i povećaju poresku disciplinu. Šta se smatra nelegalnim poslovanjem? Zakon o...
U parlamentu Crne Gore u razmatranju suizmene i dopune Zakona o sprečavanju nelegalnog poslovanja, čiji je cilj da pooštre kontrolu, smanje sivu ekonomiju i povećaju poresku disciplinu.
Šta se smatra nelegalnim poslovanjem?
Predlog zakona jasno definiše da se nelegalnom delatnošću smatra:
rad bez registracije,
obavljanje delatnosti bez potrebnih dozvola,
ili uz kršenje uslova pod kojima su te dozvole izdate.
Posebno je naglašeno:nijedna kompanija ili preduzetnik ne može da radi bez zvanične registracije i dozvola. Izuzeci su napravljeni samo za banke, mikrokreditne organizacije, poštanske operatere i organizatore igara na sreću.
Ograničenja za vlasnike problematičnih firmi
Novine uvode strogu zabranu za vlasnike kompanija sa finansijskim problemima:
lica koja poseduju više od 30% udela u firmama koje su u stečaju ili likvidaciji,
kao i ona čiji su računi blokirani zbog poreskih dugova.
Takva lica neće moći da:
otvaraju nove kompanije,
registruju se kao preduzetnici,
stiču udela u drugim firmama.
Zabrana važi dok se ne otklone svi razlozi zbog kojih je uvedena i odnosi se čak i na zavisna društva.
Kazne — do 20 hiljada evra
Predložene izmene značajno povećavaju iznose kazni za prekršaje:
odgovorna lica(direktori, rukovodioci) — od 2.000 do 3.000 evra,
preduzetnici— od 4.000 do 6.000 evra.
Koji prekršaji će se kažnjavati?
Među glavnim prekršajima su:
odsustvo bankovnog računa i obavljanje transakcija mimo njega,
čuvanje gotovine iznad propisanog limita,
korišćenje blokiranih računa za plaćanja,
nepodnošenje izveštaja o prihodima nerezidenata,
neplaćanje poreza,
davanje zajmova uz poreski dug,
nelegalno organizovanje igara na sreću u kafićima i restoranima.
Nove obaveze za medije
Zakon obavezuje medije da proveravaju legalnost oglašivača pre objavljivanja reklame. Dodatno, redakcije moraju da vode evidenciju o tim proverama i da kvartalno izveštavaju poresku upravu.
Mediji su već osetili udar na prihode
Nove zakonske mere pogodile su ne samo biznis, već i same medije. Vodeća crnogorska izdanja — Pobjeda, Dan i Vijesti —uputila su pismodržavnim organima, upozoravajući da Zakon o igrama na sreću, koji je stupio na snagu, može ozbiljno da ugrozi finansijsku održivost medija.
Zabrana oglašavanja igara na sreću u nacionalnim medijima uskratila je redakcijama od 10% do 30% prihoda, što dovodi u pitanje očuvanje radnih mesta, kvalitet sadržaja, pa čak i opstanak čitavih redakcija. Dok strane digitalne platforme i dalje slobodno objavljuju takve oglase, lokalni mediji su se našli u neravnopravnom položaju i nisu dobili prelazni period za prilagođavanje, kao što je to bio slučaj u Hrvatskoj ili Srbiji.
Urednici ističu: podržavaju potrebu za regulisanjem igara na sreću i usklađivanjem sanormama EU, ali pozivaju vlasti da pronađu ravnotežu između borbe protiv sivih praksi i podrške nezavisnom novinarstvu. Među predlozima su stvaranje privremenog fonda podrške i otvoren dijalog sa državom, kako bi se sačuvao medijski pluralizam i stabilno informisanje javnosti.
Zašto sve ovo?
Glavni cilj izmena je da se smanje razmere sive ekonomije, poboljša transparentnost poslovanja i obezbedi redovan priliv poreza u budžet. Vlasti računaju da će to pomoći jačanju finansijskog sistema zemlje i stvaranju predvidljivijeg i zdravijeg poslovnog ambijenta.
Za preduzetnike je to signal: rad „u senci“ postaće mnogo opasniji i skuplji, a za državu — korak ka zdravijoj ekonomiji.
