Izgradnja vetroparka Gvozd na platou Krnovo kod Nikšića ulazi u završnu fazu. Građevinska kompanija Bemax završila je betoniranje temelja za jednu od poslednjih turbina — vetrogenerator 7/8. Projekat vredan 82 miliona evra postao je jedna od najvećih investicija u sektoru obnovljive energije u Crnoj Gori poslednjih godina.
Energija — do kraja 2025. godine
Prema izjavi generalnog direktora Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) Ivana Bulatovića, vetropark bi mogao biti priključen na elektroenergetsku mrežu već do kraja 2025. godine. To će omogućiti početak proizvodnje „zelene“ energije iz postrojenja koja će proizvoditi oko 150 GWh električne energije godišnje — dovoljno za snabdevanje više od 25.000 domaćinstava.
Projekat obuhvata postavljanje osam vetroturbina, ukupne snage 54,6 MW. Ovo je važan korak u pravcu energetske tranzicije zemlje i smanjenja emisija ugljenika.
Finansiranje od EBRD-a i potpuno vlasništvo EPCG
Vetropark Gvozd postao je prvi projekat u oblasti OIE (obnovljivih izvora energije) koji EPCG razvija potpuno samostalno, bez angažovanja stranih investitora. Finansiranje je obezbeđeno kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), potpisanim u decembru 2021. godine. Ukupan iznos investicije iznosi 82 miliona evra.
To je strateški korak za diverzifikaciju energetskih resursa zemlje i jačanje njene energetske nezavisnosti.
Ko je Bemax i na čemu još radi kompanija?
Bemax — jedna od najaktivnijih građevinskih kompanija u Crnoj Gori, sa sedištem u Podgorici. Poznata je po širokom spektru projekata u oblasti putne infrastrukture, stambene izgradnje i energetike. Kompanija posluje na tržištu više od dve decenije i redovno osvaja velike tendere i u javnom i u privatnom sektoru.
Najvidljiviji trag Bemax je ostavio u okviru projekta auto-puta Bar–Boljare, gde je kompanija nastupala kao podizvođač kineske CRBC, realizujući značajan obim građevinskih radova, uključujući mostove, tunele i deonice trase. Takođe, Bemax je aktivno učestvovao u gradskim infrastrukturnim projektima, uključujući komercijalnu i stambenu izgradnju u Podgorici i na primorju — na primer, u Luštica Bay i Capital Plaza.
Međutim, uz velike ugovore, kompanija je više puta bila predmet istraga nezavisnih medija i antikorupcijskih organizacija. Crnogorska nezavisna nevladina organizacija MANS (Mreža za afirmaciju nevladinog sektora, što u prevodu znači — Mreža za afirmaciju nevladinog sektora) je u nizu objava ukazivala na znakove sistematskog favorizovanja Bemax-a od strane državnih organa. Tako je u jednoj istrazi opisan slučaj kada je Bemax dobio ugovor za izgradnju nadvožnjaka u Baru, uprkos povoljnijim ponudama konkurenata. Izmene u konkursnoj dokumentaciji unete su tek nakon završetka tendera, što je kompaniji dalo prednost (izvor).
U drugom slučaju, vezanom za projekat rekonstrukcije deonice puta Risan–Žabljak, Direkcija za saobraćaj je isključila druge učesnike, omogućivši Bemax-u da prođe bez konkurencije, uprkos proceduralnim nepravilnostima (mans.co.me). Slične sumnje pojavile su se i pri analizi tendera za izgradnju Zapadne obilaznice Podgorice, vrednog više od 20 miliona evra. Komisija za žalbe je kasnije poništila odluku o pobedi Bemax-a zbog utvrđenih nepravilnosti tokom tendera (vijesti.me).
Neki analitičari i predstavnici civilnog sektora već neformalno nazivaju Bemax „simbolom zarobljene države“ — terminom kojim se opisuje sistemsko prodiranje poslovnih interesa u strukturu donošenja političkih i ekonomskih odluka (mans.co.me). Takva karakterizacija naglašava ne toliko pravnu krivicu, koliko postojanje trajne percepcije da se državni resursi raspodeljuju u uskom krugu bliskih ljudi.
Ipak, uprkos reputacionim rizicima, Bemax nastavlja aktivno da radi na objektima širom zemlje — uključujući auto-puteve, hidrotehničke objekte i turističku infrastrukturu. Kompanija ostaje jedan od najvećih igrača u građevinskom sektoru u Crnoj Gori, a njen uticaj u sektoru teško je preceniti.
Bemax nastavlja da učestvuje u novim infrastrukturnim i energetskim projektima. Među poslednjima su — vetropark Gvozd na platou Krnovo, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i učešće u rekonstrukciji aerodroma Tivat i Podgorica.
Ova dvojna reputacija čini kompaniju predmetom i priznanja za tehnička dostignuća i javne kritike zbog mogućih veza sa centrima moći. U uslovima postepene demokratizacije Crne Gore, interesovanje za transparentnost ovakvih ugovora raste, a Bemax i dalje ostaje u centru pažnje.
Značaj projekta Gvozd za Crnu Goru
- Strateško smanjenje zavisnosti od uvoza električne energije
- Podrška prelasku na ugljenično neutralnu ekonomiju
- Jačanje pozicije Crne Gore u oblasti održive energetike na Balkanu
- Otvaranje novih radnih mesta u Nikšiću i okolnim regionima
U budućnosti, vetropark Gvozd može postati osnova za dodatna ulaganja u zelenu energetiku zemlje.
Video betoniranja temelja na YouTube kanalu Bemax:
https://youtu.be/m0AXv0uowts