Crna Gora – lider među kandidatima za EU po povećanju minimalne zarade (rast od 20%)

Tokom godine minimalne zarade u Crnoj Gori porasle su za više od 20%, prestigavši sve zemlje-kandidate za EU. Ovaj rezultat obezbedio je zemlji mesto na vrhu rang-liste Eurostata i jasno pokazao koliko se brzo menja ekonomska mapa regiona.

Rekordan skok u okviru programa „Evropa sad 2”

Od jula 2024. do jula 2025. minimalna zarada u Crnoj Gori porasla je za više od 20% — to je apsolutni rekord među svim državama-kandidatima za Evropsku uniju. Na drugom mestu našla se Severna Makedonija sa sličnim pokazateljem, dok je u nizu zemalja zabeležen pad.

Tako značajan rast bio je rezultat vladinog programa „Evropa sad 2”, pokrenutog u oktobru 2024. godine na inicijativu premijera Milojka Spajića. Prema reformi, minimalna zarada za zaposlene sa srednjim obrazovanjem utvrđena je na nivou 600 evra, a za stručnjake sa visokim obrazovanjem — 700 evra.

Za poređenje: pre reforme minimalac u zemlji iznosio je 450 evra. Dakle, rast je iznosio +150 evra ili +33% u nominalnom izrazu, ali ako se računa od jula 2024. do jula 2025, u proračunima Eurostata porast je iznosio nešto više od 20% zbog preračuna prema prosečnim godišnjim pokazateljima.

Gde se Crna Gora nalazi na evropskoj platnoj mapi

Prema podacima Eurostata, u julu 2025. minimalne zarade u zemljama EU kretale su se od 551 evro u Bugarskoj do 2 704 evra u Luksemburgu. Među zemljama-kandidatima najmanji iznos zabeležen je u Ukrajini — svega 164 evra.

Važno je imati u vidu da u Evropi postoji pet zemalja članica EU u kojima ne postoji zakonski utvrđena minimalna zarada: Italija, Danska, Švedska, Austrija i Finska.

Četiri platne grupe Evrope

Analitičari Eurostata i Euronewsa raspodelili su zemlje u četiri kategorije:

1. Visoka grupa (više od 1 500 €) — Luksemburg (2 704 €), Irska (2 282 €), Holandija (2 246 €), Nemačka (2 161 €), Belgija (2 112 €), Francuska (1 802 €).
2. Srednja grupa (1 000–1 500 €).
3. Niska grupa (600–999 €).
4. Veoma niska grupa (manje od 600 €) — Severna Makedonija (584 €), Turska (558 €), Bugarska (551 €), Albanija (408 €), Moldavija (285 €), Ukrajina (164 €).

Crna Gora je nakon oktobarske reforme prešla iz donje granice „niske grupe” u njen gornji segment, što je poboljšalo njenu poziciju u regionalnom poređenju.

Geografija nejednakosti

Mapa minimalnih zarada u Evropi jasno pokazuje jaz između zapada i istoka kontinenta.

• Zapad i Sever Evrope — lideri po nivou prihoda.
• Balkan i Istočna Evropa — u donjem delu rang-liste, uključujući većinu zemalja-kandidata za ulazak u EU.

Ekonomistkinja Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) doktorka Sotirija Teodoropulu objašnjava: „Veća produktivnost — veće plate. Zemlje sa razvijenom industrijom, finansijskim sektorom i visokim tehnologijama mogu sebi da priušte da plaćaju više i imaju jače pozicije u pregovorima sa poslodavcima”.

Prilagođavanje prema kupovnoj moći menja sliku

Ako se minimalne zarade preračunaju u standard kupovne moći (PPS), jaz između zemalja se smanjuje. Na primer:

• U evrima Luksemburg dobija 4,9 puta veću minimalnu zaradu nego Bugarska.
• U PPS — razlika je „samo” 2,3 puta.

U preračunu na kupovnu moć najniža minimalna zarada u EU je u Estoniji (886), a među kandidatima — u Albaniji (566).

Zanimljivo je da Crna Gora, Severna Makedonija i Turska po PPS-u prestižu neke zemlje članice EU, uključujući Maltu, Mađarsku i Slovačku.

Ko je dobio, a ko izgubio tokom godine

Od januara do jula 2025. minimalna zarada u većini zemalja ostala je nepromenjena.

• Rast: Severna Makedonija (+7,7%), Grčka (+6,1%).
• Pad: Turska (−21,2%) i Ukrajina (−9,9%) — uglavnom zbog inflacije i kolebanja valutnih kurseva.

Ako se gleda godinu za godinom (jul 2024 — jul 2025), onda:

• Lideri među kandidatima — Crna Gora i Severna Makedonija (rast preko 20%).
• Lider u evrozoni — Hrvatska (+15,5%), a za njom Litvanija (+12,3%).
• Francuska je pokazala minimalan rast (+2%), a Nemačka (+5,2%) i Španija (+4,4%) su malo porasle, ali su zbog inflacije realni prihodi tamo pali.

Šta dalje za Crnu Goru

Ekonomisti ističu da je brzi rast minimalne zarade mač sa dve oštrice.

• S jedne strane, to podiže životni standard i podstiče unutrašnju tražnju.
• S druge — stvara pritisak na biznis, posebno u malom i srednjem sektoru, i može ubrzati inflaciju.

Vlasti Crne Gore računaju da će povećanje prihoda stanovništva dati dodatni impuls ekonomiji i pomoći da se smanji jaz sa bogatijim evropskim zemljama. Međutim, stručnjaci upozoravaju: za održiv efekat nije dovoljno samo povećavati zarade, već i ulagati u rast produktivnosti rada, obrazovanje i inovacije.