Osnovna svrha kovid-sertifikata je da olakšaju putovanja u uslovima pandemije, pre svega u sezoni letnjih odmora. Evropski sertifikati biće tri vrste - oni koji potvrđuju vakcinaciju protiv koronavirusa, negativan test ili oporavak nakon preležane bolesti. Uverenja su besplatna.
Ljudi zaraženi koronavirusom moći će da dobiju sertifikat najranije 11 dana nakon pozitivnog PCR testa. Važiće 180 dana. Testovi na antitela za sada nisu osnov za izdavanje sertifikata.
Sertifikati važe u 31 zemlji: 27 zemalja Evropske unije, kao i Islandu, Lihtenštajnu, Norveškoj i Švajcarskoj, koje nisu u EU, ali su deo šengenske zone. Većina njih je još ranije počela da izdaje digitalna uverenja.
Prema podacima Evropske komisije, sedam zemalja još nije pristupilo jedinstvenom sistemu provere sertifikata, ali su tehnički već spremne za to. Njima je dat prelazni period do 12. avgusta da bi konačno uvele nova uverenja.
Sistem jedinstvenih kovid-sertifikata EU: kako radi i gde ga dobiti
Sertifikat se može dobiti i u digitalnom i u papirnom obliku. U prvom slučaju, za njegovo korišćenje treba preuzeti posebnu aplikaciju. Svaka zemlja EU ili Šengena za to razvija svoju aplikaciju. U Nemačkoj se za to koriste dve mobilne aplikacije: CovPass i Corona-Warn-App.
Osim toga, za proveru autentičnosti sertifikata stvoren je digitalni sistem. Glavni element uverenja je QR kod. Skeniranjem koda ovlašćena lica moći će da provere da li je sertifikat falsifikovan. Evropska komisija je kreirala portal preko kojeg zemlje razmenjuju ključeve za proveru autentičnosti QR kodova. Ko će tačno dobijati ključeve za proveru sertifikata, odlučuju vlasti svake zemlje.
Ko tačno izdaje kovid-sertifikate, zavisi od svake zemlje. Predviđeno je da će ljudi dobijati uverenja, na primer, u centrima za vakcinaciju ili lekarskim ordinacijama u kojima su primili vakcinu.
Kako građani Rusije, Belorusije ili Ukrajine da dobiju kovid-sertifikat?
Kovid-sertifikate mogu dobiti ne samo oni koji žive u EU. Državljani trećih zemalja, na primer Rusije, Ukrajine ili Belorusije, takođe imaju to pravo. Ali za to će im najpre biti potrebno da legalno uđu u EU. Na granici pritom predaju potvrdu o vakcinaciji ili testu, dobijenu kod kuće. Koje potvrde priznati, odlučuje svaka država EU ili Šengena. A već na teritoriji Evropske unije može se zatražiti evropski sertifikat. Da li će biti izdat ili ne — takođe odlučuju vlasti svake zemlje.
Postoji i druga opcija. Propisi EU predviđaju priznavanje digitalnih sertifikata izdatih u trećim zemljama. Za to sistem njihovog izdavanja mora biti kompatibilan sa evropskim. Takvu kompatibilnost proverava Evropska komisija.
Vlada Ukrajine počela je da vodi dijalog sa Briselom o međusobnom priznavanju sertifikata još u aprilu. A od 1. jula u zemlji počinje beta-testiranje digitalnih uverenja o vakcinaciji. Rusija, pak, još nije uputila zahteve Evropskoj komisiji za priznavanje ekvivalentnosti sertifikata.
Zašto je potreban kovid-sertifikat Evropske unije?
U EU naglašavaju da sertifikat nije uslov za putovanja po Evropi, ali ih olakšava. Drugim rečima, ako osoba ima takvo uverenje, to još ne znači da može da putuje bez ikakvih ograničenja. Sve zavisi od pravila u svakoj pojedinačnoj zemlji ili regionu. Ako lokalne vlasti, na primer, ukidaju neka ograničenja za potpuno vakcinisane stanovnike svoje zemlje, ista pravila moraju da važe i za državljane drugih zemalja sa sertifikatom o vakcinaciji protiv koronavirusa.
Za koje vakcine u EU izdaju COVID-sertifikate?
Kovid-sertifikati se izdaju za sve vakcine date na teritoriji EU, bez obzira na preparat. Drugo je pitanje — priznavanje. Obavezno se priznaju sve vakcine registrovane u Evropskoj uniji. Sada su takve četiri: BioNTech/Pfizer, Moderna, AstraZeneca i Johnson&Johnson. Zvanični predstavnik Evropske komisije precizirao je da EU priznaje ove četiri vakcine, čak i ako su proizvedene u fabrikama koje nije sertifikovao evropski regulator.
Pored toga, u Evropskoj uniji mogu se priznavati i vakcine koje je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučila za upotrebu u uslovima vanredne situacije. Na toj listi su indijski analog AstraZenece Covishield, kao i kineski Sinopharm i Sinovac.
A ruska vakcina Sputnik V za sada nema odobrenje ni od SZO, ni od evropskog regulatora EMA. Ipak, i za ovu vakcinu može se dobiti sertifikat — u zemljama gde se koristi preparat iz Rusije. Ali da li će takvo uverenje biti priznato, odlučuje svaka država EU samostalno.