Između azurnih voda Jadrana i surovih vrhova Dinarskih Alpa, Crna Gora je tokom poslednje decenije pokazala zapanjujući rast broja milionera u dolarima — za 124%, pokazuju podaci iz izveštaja Henley Private Wealth Migration Report 2025 (HPWM Report).
Ovaj skok postao je deo globalnog fenomena koji je dobio naziv „velika migracija bogatstva“. Prema procenama stručnjaka, ove godine će više od 142 000 milionera da se preseli u potrazi za političkom stabilnošću, povoljnim oporezivanjem i udobnim stilom života, a 2026. godine očekuje se novi rekord — 165 000 ljudi.
Imućni ljudi sve češće uzimaju u obzir političke rizike pri izboru zemlje za život i ulaganja. Najprivlačnije destinacije i dalje su Švajcarska, SAD i UAE, ali poslednjih godina popularnost stiču i manje očigledne lokacije — poput Crne Gore, Malte i Poljske.
Zašto Crna Gora?
Prema podacima Henley & Partners, balkanska zemlja sa nešto više od 600 hiljada stanovnika danas broji oko 2 800 milionera. To je malo u svetskim razmerama, ali stopa rasta je impresivna i nadmašuje čak i priznate lidere — UAE, Švajcarsku i Maltu.
Presudnu ulogu odigrali su:
- Povoljni poreski sistem — jedinstvena stopa poreza na dohodak, bez poreza na nasleđe i poklon.
- Program „Državljanstvo kroz investicije“ ili „zlatni pasoš“, koji je ranije bio na snazi.
- Mediteranski stil života — spoj blage klime, razvijene turističke infrastrukture i luksuznih nekretnina na obali.
„Crna Gora je jedinstvena kombinacija finansijske fleksibilnosti, evropske dostupnosti i zadivljujućih pogleda. Za investitore usmerene na kvalitet života, postala je pravo otkriće“, ističe Dominik Volek, šef odeljenja za rad sa privatnim klijentima u Henley & Partners.
Druge zemlje među liderima po rastu broja milionera
Među liderima po porastu broja imućnih stanovnika su UAE (prirast od oko 9 800 milionera za godinu dana), Švajcarska, Italija, Portugal i Grčka. Njihova prednost su politička stabilnost, zakoni naklonjeni biznisu i programi boravka za investitore.
Malta takođe beleži impresivan rast — 87% za 10 godina, a Letonija — 70%, što ukazuje na rastuće interesovanje za male, ali ekonomski otvorene zemlje Istočne Evrope.
Zapadna Evropa gubi bogatstvo
Ako deo zemalja Istočne i Južne Evrope profitira od migracije kapitala, velike zapadnoevropske ekonomije beleže odliv.
- Velika Britanija je prvi put za deceniju postala svetski lider po odlasku milionera: u 2025. godini očekuje se odlazak 16 500 ljudi (imovina u vrednosti od oko ~$91,8 mlrd). Razlozi: posledice Brexita, politička neizvesnost i ukidanje režima non-dom, što je povećalo poreze na kapital i nasleđe.
- Francuska, Španija i Nemačka takođe beleže negativan bilans priliva i odliva imućnih građana. Samo među nemačkim milionerima tokom godine broj zahteva za alternativno državljanstvo porastao je za 114%.
Stručnjaci upozoravaju: ovakva dinamika može oslabiti finansijsku stabilnost Evrope i udariti na inovacioni potencijal.
Šta to znači za Crnu Goru?
Snažan rast broja imućnih rezidenata može postati pokretač za izgradnju elitnog stanovanja, razvoj jahting infrastrukture i priliv investicija u turizam. Međutim, stručnjaci upozoravaju: za dugoročni uspeh zemlji je važno da održava političku stabilnost i zadrži konkurentne poreske uslove.
Crna Gora je već dokazala da ume da iznenadi. I ako se trend nastavi, mala zemlja ima šansu da se učvrsti u svetskom klubu elitnih destinacija za najbogatije ljude planete.
Metodologija istraživanja u izveštaju Henley Private Wealth Migration Report
Podaci o globalnoj migraciji milionera (HNWIs) u izveštaju Henley Private Wealth Migration Report 2025 pripremljeni su u partnerstvu sa istraživačkom kompanijom New World Wealth, koja je specijalizovana za analizu kretanja imućnih lica. U osnovu metodologije ušli su raznorodni izvori: zvanični podaci iz investicionih programa („zlatne vize“, državljanstvo kroz investicije), interna pitanja klijenata Henley & Partners, registracioni podaci o nekretninama i kompanijama, kao i aktivnost na profesionalnim mrežnim profilima — LinkedIn i dr. Veličina projektovanog priliva ili odliva milionera izračunava se kao proizvod broja migrirajućih lica i prosečnog iznosa likvidne imovine svakog od njih.
Međutim, metodologija je naišla na kritike stručnjaka iz Tax Justice Network, koji ukazuju na nedostatak transparentnosti, korišćenje digitalnih modela sa očiglednim pristrasnostima (na primer, preovlađivanje „parnih“ brojeva u izveštajima), i upozoravaju, da se „računa tamo gde milioneri tvrde da rade“, a ne gde zaista žive.