Bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore porastao je u prvom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine za 6,1 odsto, uglavnom zahvaljujući rastu potrošnje domaćinstava, saopštila je juče Statistička uprava Monstat.
BDP je za ta tri meseca iznosio 1,22 milijarde evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosio 1,03 milijarde. BDP je imao nominalni rast od 18,2 odsto, a kada se isključi uticaj inflacije, realni rast je iznosio 6,1 odsto.
Potrošnja domaćinstava, kao jedan od dijelova BDP-a, u ovom kvartalu iznosila je 1,09 milijardi evra i bila je za 207 miliona evra, odnosno 23 odsto, viša nego u istom periodu prošle godine. Riječ je o ukupnom prometu koji ostvaruju građani, bilo da su to građani Crne Gore, turisti ili stranci sa privremenim boravkom (PB).
Na ovaj rast potrošnje uticalo je povećanje plata i drugih prihoda građana, veći broj turista i njihova potrošnja, kao i povećanje broja stranaca sa PB, posebno iz Ukrajine i Rusije.
BDP takođe uključuje državnu potrošnju, koja je porasla sa 232 miliona na 259 miliona, odnosno 11,6 odsto, u ovim uporednim periodima. Državni izdaci za javne projekte rasli su na nivou inflatornog uticaja, pa nisu uticali na realni rast.
Bruto investicije u osnovna sredstva privrede porasle su sa 253 na 286 miliona evra, što predstavlja rast od 13 odsto i tek djelimično premašuje inflatorno dejstvo.
Stavka koja za crnogorske prilike gotovo uvijek ima negativan uticaj na BDP jeste bilans između uvoza i izvoza robe i usluga. Taj bilans je u ova tri mjeseca bio u minusu za 430 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine minus iznosio 334 miliona evra. Dakle, negativni efekat ove stavke povećan je za 28 odsto.
Izvoz robe i usluga iznosio je 666 miliona dolara i porastao je za 178 miliona dolara, dok je uvoz povećan za 273 miliona na 1,09 milijardi dolara. Razlozi rasta ovog negativnog uticaja su povećan uvoz robe široke potrošnje, kao što su prehrambeni proizvodi za 30 odsto, automobili za 74 odsto, pića i duvanski proizvodi za 57 odsto, naftni derivati za 18 odsto, odjeća za 38 odsto, obuća za 67 odsto.
Pošto u izvoz robe i usluga ulazi i potrošnja stranih turista, ovaj saldo će biti pozitivan samo tokom trećeg kvartala (jul, avgust, septembar), kada je dobra turistička godina.
Ministar ekonomskog razvoja i turizma Goran Đurović napisao je juče na svom Twitter nalogu da je rast od „nevjerovatnih 6,1 odsto pokazatelj rada Vlade Crne Gore i dokaz da je ova zemlja na pravom putu“.
Podsjetimo, da je ranije Međunarodni monetarni fond (MMF) poboljšao prognozu za ekonomiju Crne Gore. Prema njegovim prognozama, ekonomija zemlje trebalo je da ojača za 9% u 2021. godini.
Crna Gora na drugom mjestu po stopi rasta BDP-a
Monstat je juče objavio i tabelu Eurostata, prema kojoj Crna Gora zauzima drugo mjesto po stopi rasta BDP-a, dok je Island na prvom mjestu sa rastom od 7,1 odsto.
Eurostat čuva ove podatke za 27 država članica, kao i za sedam kandidata i druge evropske zemlje koje su svoje statističke podatke prilagodile njegovim standardima.
Iza Islanda i Crne Gore slijede Španija sa rastom od 4,1%, Turska sa četiri procenta, Kipar sa 3,4%, Malta sa 3,1%, Norveška sa tri, Hrvatska i Danska sa po 2,8%. Prosječan rast u zemljama članicama EU iznosio je 1,1 odsto.
Čak osam zemalja imalo je negativan rast, odnosno ekonomski pad u ovom kvartalu. To su Estonija sa minusom od 3,2 odsto, Litvanija sa 2,5 odsto, Mađarska sa 0,9 odsto, Njemačka i Irska sa minusom od 0,2 odsto, kao i Poljska, Češka i Finska, koje su zabilježile pad ekonomije od 0,1 odsto.
Od zemalja regiona, nakon Crne Gore, Hrvatska je ostvarila najveći rast — 2,8 odsto, zatim slijede Sjeverna Makedonija — 2,1 odsto i Slovenija i Srbija — po 0,7 odsto. Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo nisu obuhvaćeni listama Eurostata.