Zabrana poslovanja bez registracije: u Crnoj Gori pripremaju kazne do 20 hiljada evra
U parlamentu Crne Gore na razmatranju su izmene Zakona o sprečavanju nelegalnog poslovanja, čiji je cilj da pooštre kontrolu, smanje sivu ekonomiju i povećaju poresku disciplinu. Šta se smatra nelegalnim poslovanjem? Zakon...
U parlamentu Crne Gore su na razmatranju izmene i dopune Zakona o sprečavanju nelegalnog poslovanja, čiji je cilj da pooštre kontrolu, smanje sivu ekonomiju i povećaju poresku disciplinu.
Šta se smatra nelegalnim poslovanjem?
Predlog zakona jasno definiše da nelegalnoj delatnosti pripada:
rad bez registracije,
obavljanje poslovanja bez potrebnih dozvola,
ili uz kršenje uslova pod kojima su te dozvole izdate.
Posebno je naglašeno: nijedna kompanija ili preduzetnik ne može raditi bez zvanične registracije i dozvola. Izuzeci su napravljeni samo za banke, mikrokreditne organizacije, poštanske operatore i organizatore igara na sreću.
Ograničenja za vlasnike problematičnih firmi
Novine uvode strogu zabranu za vlasnike kompanija sa finansijskim problemima:
lica koja poseduju više od 30% u firmama koje su u stečaju ili likvidaciji,
kao i ona čiji su računi blokirani zbog poreskih dugova.
Takva lica neće moći:
da otvaraju nove kompanije,
da se registruju kao preduzetnici,
da stiču udjele u drugim firmama.
Zabrana važi do otklanjanja svih razloga zbog kojih je uvedena i odnosi se čak i na zavisna društva.
Kazne — do 20 hiljada evra
Predložene izmene značajno povećavaju iznose kazni za prekršaje:
pravna lica — od 10.000 do 20.000 evra,
odgovorna lica (direktori, rukovodioci) — od 2.000 do 3.000 evra,
preduzetnici — od 4.000 do 6.000 evra.
Koji prekršaji će se kažnjavati?
Među glavnim prekršajima:
odsustvo bankovnog računa i obavljanje transakcija mimo njega,
držanje gotovine iznad propisanog limita,
korišćenje blokiranih računa za plaćanja,
nepodnošenje izvještaja o prihodima nerezidenata,
neplaćanje poreza,
davanje zajmova uz poreski dug,
nelegalna organizacija igara na sreću u kafićima i restoranima.
Nove obaveze za medije
Zakon obavezuje medije da provjeravaju legalnost oglašivača prije objavljivanja reklame. Dodatno, redakcije moraju voditi evidenciju takvih provjera i kvartalno izvještavati poresku službu.
Mediji su već osjetili udar na prihode
Nove zakonske mjere pogodile su ne samo biznis, već i same medije. Vodeća izdanja Crne Gore — Pobjeda, Dan i Vijesti — uputila su pismo državnim organima, upozoravajući da Zakon o igrama na sreću, koji je stupio na snagu, može ozbiljno ugroziti finansijsku održivost medija.
Zabrana reklama za igre na sreću u nacionalnim medijima uskratila je redakcije za 10% do 30% prihoda, što dovodi u pitanje očuvanje radnih mjesta, kvalitet sadržaja pa čak i opstanak čitavih redakcija. Dok strane digitalne platforme i dalje slobodno objavljuju takve reklame, lokalni mediji su se našli u neravnopravnom položaju i nisu dobili prelazni period za prilagođavanje, kao što je to bilo u Hrvatskoj ili Srbiji.
Urednici ističu: oni podržavaju potrebu za regulisanjem igara na sreću i usklađivanjem sa normama EU, ali pozivaju vlasti da pronađu ravnotežu između borbe protiv sivih praksi i podrške nezavisnom novinarstvu. Među prijedlozima su — osnivanje privremenog fonda podrške i otvoreni dijalog sa državom, kako bi se sačuvao medijski pluralizam i stabilno informisanje javnosti.
Zašto je sve ovo?
Glavni cilj izmjena je da smanje obim sive ekonomije, poboljšaju transparentnost poslovanja i obezbijede redovan priliv poreza u budžet. Vlasti računaju da će to pomoći jačanju finansijskog sistema zemlje i stvoriti predvidljiviju i zdraviju poslovnu klimu.
Za preduzetnike je to signal: raditi „u senci“ postaće mnogo opasnije i skuplje, a za državu — korak ka zdravijoj ekonomiji.
