Jedini realni kandidat na Balkanu
Prema nacrtu dokumenta Evropske komisije, čije je objavljivanje više puta odlagano (prvo sa oktobra 2025. na kraj godine, a zatim na proleće 2026), proces proširenja EU nalazi se u stanju stagnacije za većinu država kandidata.
U izveštaju se daje ocena zemljama kandidatima:
- Crna Gora je apsolutni lider procesa. Zemlja je otvorila sva pregovaračka poglavlja i do sada uspešno zatvorila 14 od njih. Glavni izazov za Podgoricu sada je da ispuni stroge kriterijume za zatvaranje preostalih 19 poglavlja.
- Albanija je ostvarila određeni napredak, otvorivši prošle godine sva pregovaračka poglavlja, ali još nije uspela da zatvori nijedno.
- Srbija je zapela: nova poglavlja nisu otvarana već više od četiri godine zbog problema sa vladavinom prava, odnosima sa Rusijom i nerešenog dijaloga sa Kosovom.
- Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina ostaju blokirane zbog unutrašnjih političkih nesuglasica i dugotrajnih sporova sa susednim zemljama.
U dokumentu se naglašava da integracija Crne Gore — zemlje sa nešto više od 600 hiljada stanovnika — ne predstavlja za Evropsku uniju nikakve ozbiljne finansijske ili institucionalne izazove. Štaviše, njen ulazak je kritično neophodan samom Briselu kako bi dokazao održivost procesa proširenja i ne izgubio poverenje građana evropskih država.
Ugovor o pristupanju
Uporedo sa ocenama Evropske komisije, Evropski savet je pokrenuo rad na nacrtu Ugovora o pristupanju Crne Gore EU (Accession Treaty). Formiranje stručne radne grupe dugo su blokirale Francuska, Nemačka i Holandija, koje su insistirale da pre prijema novih članica Evropska unija mora sprovesti unutrašnje reforme (na primer, preispitati pravo veta pojedinih zemalja). Na kraju je konsenzus postignut.
Kako ističu evropski diplomati, ovaj dokument će biti suštinski nov. Prema rečima hrvatskog evroposlanika Tonina Picule, Ugovor o pristupanju Crne Gore biće dokument „nove generacije“. On će sadržati pojačane zaštitne mehanizme za slučaj nazadovanja zemlje u pitanjima vladavine prava. Evroposlanik naglašava da Crna Gora treba da postane „mera za buduće proširenje“, a ubrzano članstvo ne sme da se ostvaruje na štetu kvaliteta reformi.
Cena pitanja i izazovi za EU
U izveštaju Evropske komisije takođe se detaljno analizira kako će samo proširenje uticati na unutrašnje mehanizme EU. Stručnjaci upozoravaju da će pri prijemu novih zemalja glavni teret pasti na sledeće oblasti:
- Koheziona politika (politika kohezije regiona).
- Zajednička poljoprivredna politika.
- Zaštita životne sredine.
- Sloboda kretanja radne snage.
Istovremeno, komisija umiruje skeptike: ukupni šok za evropski sistem neće biti veći nego tokom „Velikog praska“ 2004. godine, kada je u EU istovremeno ušlo 10 novih država.
Cilj — 2028. godina
Vlada Crne Gore zvanično i samouvereno izjavljuje nameru da postane 28. članica EU do 2028. godine. Ministarka za evropske poslove Maida Gorčević je u aprilu 2026. potvrdila da integracija više nije isključivo deklarativne prirode — ona se sprovodi kroz konkretne promene u institucijama i zakonodavstvu. Da bi se ovaj cilj ostvario, Crna Gora ubrzano zatvara preostala pregovaračka poglavlja, odričući se „kratkih puteva“ zarad potpunog i kvalitetnog usklađivanja sa svim kriterijumima Brisela.
Izvori:
- Vijesti.me (10.05.2026) — «Jedino je Crna Gora blizu okončanja postupka: Jutarnji list o neobjavljenom Izvještaju EK» | Pročitaj original
- Dan.co.me (10.05.2026) — «Jutarnji list o neobjavljenom Izvještaju EK: Crna Gora jedina suštinski blizu ulaska u EU» | Pročitaj original
- Gov.me (april 2026) — Izjave ministarke Maide Gorčević o cilju 2028. godine | Pročitaj original
- Portal Analitika (10.05.2026) — «Picula: Nije najvažnije kada, nego kakva će Crna Gora ući u EU» | Pročitaj original
- Izvor fotografije: Vijesti.me